Bebe i kućni ljubimci

Ovo je Semi. Samanta. Naša usvojenica. Moj muž je pokupio iz dvorišta firme u kojoj je radio i doveo je kući. Tada je, po mišljenju veterinara imala oko 4 meseca. Prošlo je tri godine, a Semi je sa nama živela u stanu, kao ravnopravni član porodice.

599374_4336840427577_821670225_n

Onda sam ja zatrudnela.

Na početku, svi su se pravili fini, da bi, već pred kraj trudnoće počela bujica pitanja i konstatacija.

„Semi, vidim ja, letećeš ti na selo.“

„Jel izbacujte Semi kad se rodi beba?“

„Šta ćete sa psom? Neće valjda da boravi u istoj prostoriji kao beba?“

i slično.

Ja sam se u sebi zgražavala i trudila se da ne prasnem dok pokušavam da utuvim ljudima u glavu da pas ostaje u kući i da neće pojesti bebu niti joj preneti neku smrtonosnu bolest.

A Semi je bila zbunjena. Shvatala je da se nešto sprema, osetila je komešanje, njuškala bebin krevetac i pokušavala da shvati šta će se to dogoditi.

Kada je došlo vreme našeg dolaska kući i momenta upoznavanja – nisam se brinula. Rešili smo da sve pustimo da ide svojim tokom i da to bude onako nonšalantno, da ne pravimo tenziju i time dodatno zbunimo našu kujicu.

Najbitnija stvar kod „upoznavanja“ jeste da ništa ne radite na silu. Semi je osetila prisustvo novog člana i mi smo je pustili da sama odluči kada će da ode i „ispita“ situaciju. Beba je bila u svom krevetcu a Semi je uz nas otišla i njuškala prvo stidljivo i polako da bi se na kraju oslobodila i pokušala da progura njušku između prečkica krevetca ne bi li dohvatila i liznula ručicu.

Nemojte vikati na psa, nemojte praviti nagle pokrete. Nemojte sklanjati bebu i podizati je tako da pas ne može da je dohvati – to će samo izazvati kontra efekat. Uz blag glas i naredbu „polako“ (ili koju već komandu koristite) pustite psa da njušne bebu ili joj lizne stopala – bebi neće ništa biti od toga a psu će to zbližavanje sa novim članom čopora značiti mnogo.

Morate znati da upoznavanje traje – Semi se potpuno opustila tek posle nekih sedam nedelja. Iako je odmah počela da reaguje na bebin plač, videlo se da je poptuno prihvatila i usvojila tek posle nekog vremena.

IMG_6303

Moram da kažem da je u to prvo vreme zauzela neku distancu u odnosu na mene – sa bebom je bila mnogo sobodnija kada je moj muž bio tu. Da li je to zbog toga što je osećala da je to „moje mladunče“ pa je time iskazivala da joj je jasna hijerarhija, ne znam, tek, čini mi se da me se malo plašila i da je odmeravala moje reakcije na njenu komunikaciju sa Anom.

Sada su njih dve najbolje drugarice. Semi je pažljiva u igri iako ume da se zanese, ali trpi sva „gnjavljenja“ i čupanja ušiju i brkova. Takođe, Ani ona često posluži kao oslonac za uspinjanje i iznenađujuće je mirna i strpljiva u tim trenutcima sobzirom na njen nestašni karakter.

Mislim da nema ništa lepše nego kada vidim koliko se Ana raduje kada je vidi. Prati je pogledom, maše ručicama ka njoj i sve u svemu čini mi se da će to biti divno prijateljstvo. Dok je na podu, neretko juriša prema Semi i kada stigne do cilja sedne pored nje i promatra je. Pomaljaju se i neki pokušaji maženja ali otom potom, čini mi se da za sada Semi baš i ne uživa u njima, iako stojički trpi sve Anine izlive ljubavi.

Ono što je bitno kod vaspitanja psa i pravovremenog navikavanja na novonastalu situaciju jeste pomeranje granica dozvoljenih/nedozvoljenih stvari pre nego što beba dođe kući. Ako je pas spavao sa vama u sobi, a ne želite da to radi kada dođe beba, na vreme počnite sa dresurom i traženjem novog mesta za vašeg ljubimca. Dobra ideja je da kada se beba rodi, pre nego što dođete kući tata iz porodilišta donese neku krpicu koja će mirisati na bebu (njenu kapicu, pelenu ili sl) i tako će se pas navići na bebin miris pa neće biti toliko iznenađen bebinom pojavom. Neki preporučuju i puštanje bebinog plača kao dobru vežbu navikavanja.

U svakom slučaju, strpljenje i smirenost su ključni da bi ovaj tranzicioni period prošao lagano i neprimetno. Prirodno. Kako i treba da bude.

. Ljubimci mogu da spreče alergije. Istraživanja su pokazala da odrastanje uz kućnog ljubimca ne sam…

Originalno objavljeno na stranici www.lepotaizdravlje.rs/porodica/vi_i_vase_dete/pet-razloga-zasto-su-kucni-ljubimci-dobri-za-vase-dete © Lepota i zdravlje

Ono što se često pominje kao negativa strana cele ove priče jeste linjanje, bacili, bolesti i slične strašne stvari. Koje zapravo uopšte nisu strašne pogotovo jer taj pas živi sa vama, vakcinišete ga redovno, četkate ga, prašite protiv krpelja i buva i vodite računa o higijeni u stanu.

Dobre strane odrastanja su životinjom su mnogobrojne. Istraživanja pokazuju da ljubimci smanjuju pojavu alrgija i da je imuni sistem dece koja rastu uz ljubimca za nijansu jači. Redovna fizička aktivnost uz ljubimca, šetnje, istrčavanja ili jednostavno igranje na livadi je i za decu a i za roditelje super način da se druže u prirodi i održavaju kondiciju. Životinje decu uče odgovornosti. Kako vaša beba bude rasla, tako je vi sve više uključujte u brigu oko ljubimca. Sticanje radnih navika, prihvatanje obaveza i zadataka su jako bitan deo odrastanja a uz krznenog prijatelja to se mnogo lakše prihvati i nauči. Odnos koji dete uspostavi sa životinjom utiče pozitivno na njegovo samopouzdanje, i uči ih bezuslovnoj ljubavi. Najbolji prijatelj koji je tu da sasluša i pruži utehu kada je to potrebno. Najbolji čuvar svih tajni.

Ja sam možda subjektivna jer sam ceo život okružena psima, ali se nadam da sam barem nekome od vas, koji se premišljate, pomogla da prelomite i započnete prijateljstvo sa četvoronožnim vrtiguzom.

Do sledećeg čitanja!

Advertisements

Slinci su najveći neprijatelji beba i male dece

Ovo sam saznala na teži način. Morala sam da se izborim sa njima. Svi novopečeni roditelji će se naći u istoj istuaciji – neko pre neko kasnije, ali u svakom slučaju uverićete se u tačnost ove tvrdnje.

Nit znaju da ušmrknu nit da izduvaju. I tako ih guši šlajm, smeta kod sisanja, kod disanja, kod spavanja…ma kod svega.

I šta onda raditi? Čišćenje štapićima nije dovoljno jer su ti uporni slinci najčešće u dubini nosa. Pumpica je spas. Ali samo u kombinaciji sa fiziološkim rastvorom.

Najbolji savet koji sam pročitala na jednom od roditeljskih foruma a koji se u praksi pokazao kao zaista najbolji jeste medota „ceo špric fiziološkog u nos“. Grozno zvuči, grozno izgleda, predpostavljam da je i bebi grozno ali radi pos`o.

Proces je jednostavan u teoriji ali u praksi može da bude zeznuto zbog bebe koja se batrga. Ali ide odprilike ovako – napunite špric fiziološkim rastvorom, polegnete bebu na desni bok i BAM ušpricate ceo špric u desnu nozdrvu. Odma. Sve odjednom. Trebalo bi da tečnost sa viškom slinica izađe na drugu nozdrvu. Postavite bebu na stomak da višak fiziološkog i sekret iscuri, pa ponovite proces na bebinom levom boku sa levom nozdrvom.

Kada završite, usisajte preostali sekret pumpicom za nos.

Naša doktorka kaže da ovo može da se radi 3-4 puta dnevno ako ima baš puno sekreta. Ono što je bitno da se pre izvlačenja pumpicom nakapa barem malo fiziološkog da se ne bi iritirala sluzokoža.

Ako beba baš teško diše i „krklja“, savetuje se uzdizanje uzglavlja tako što ćete ispod dušeka na strani gde je bebina glava podmetnuti neku knjigu. Time se sprečava slivanje šlajma i olakšava joj se disanje.

Takođe, može se pre spavanja nakapati malo belog sleza koji će da pomogne tako što razvodnjava sekret pa on samim tim lakše izlazi napolje.

To su naša iskustva,i ono što je nama pomagalo. Možda vi koji ste takođe iskusili teror slinaca imate još neki savet?

Ukoliko niste, želim vam da sve ovo iskusite što kasnije. 😉

Do sledećeg čitanja!

Izlet sa bebom? Naravno!

„Odosmo na izlet!“

„Sa Anom?“

„Naravno!“

„Pa kako ćete? A krpelji? A alergija na travu? A kako ćeš sa hranom?“

A kako ovo, a kako ono…LAKO! Samo treba da imate volje i da se dobro organizujete.

Često me napadaju da ili previše ili premalo obučem bebu. Ja se vodim nekim pravilom da je oblačim kao i sebe + još jedan sloj odeće jer se ona, ipak, ne kreće. Ako je pak u marami, onda taj „+“ sloj ne oblačimo jer je ipak uz mene a i marama je greje. Ipak, pošto ćemo biti napolju, obukla sam je slojevito za mogućnost svuci-obuci-bez-mnogo-muke u odnosu na to kakvo vreme bude bilo.

Što se krpelja, i uopšte insekata tiče, rešili smo to tako što smo poneli svetlu prostirku na kojoj je ona sedela. Svaka bubica, mrav ili mrvica koja je pala videla se. Dakle, beba neće bauljati po travi i pokupiti ko zna šta sa zemlje, već će sedeti, ležati, igrati se na prostirci i biće konstantno pod vašim budnim okom.

Klopu smo ršili tako što smo poneli jednu kupovnu kašicu, koju je pojela kasnije, a prvi obrok koji je imala i koji sam spremila kod kuće, nosila sam u malim „termos“ posudicama.

I tako, uz logiku i dobru organizaciju mi se nauživasmo u iznenadnom izletu. Da smo paničili i lupali glavu kako da je zadržimo pod staklenim zvonom, propustili bismo jedan divan dan i njene osmehe.

Zato ne brigajte, nego imajte spremnu torbu za izlet, i kad god vam se ukaže prilika, pobegnite u prirodu!

        

i na kraju….zaspala je ovako…

Priroda izmori! 🙂

Do sledećeg čitanja!

Kako fotkati bebu?

Svaki roditelj želi da zabeleži odrastanje svog deteta – mnogo je trenutaka koji su važni i vredni beleženja. Ne retko, roditelji angažuju profesionalne fotografe kako bi te uspomene zaista bile mala umetnička dela. Ipak, to možete i sami – možda neće biti baš profi profi, ali ćete uz malo vežbe dobiti super fotke, a da ne pričam da ćete dosta da uštedite. 😉

Fotkati bebe je zaista interesntno i uzbudljivo, pogotovo ako fotkate svoju bebu – znate njen ritam, omiljenu zabavu i kako da joj izmamite osmeh. Ipak, to nije ni malo lak zadatak i zahteva vreme ,trud i strpljenje. Bebaći su nepredvidivi i teško je uhvatiti baš pravi trenutak – često dok se mi setimo da posegnemo za fotoaparatom – proš`o voz! Tehnologija je napredovala pa kamere dobrog kvaliteta imamo i na mobilnim telefonima što ovaj zadatak čini malo lakšim.

Ipak, savet broj jedan je da vam telefon sa kemricom ili fotos budu uvek napunjeni, sa dovoljno slobodne memorije i uvek tu negde, pri ruci.

Ono što je jako bitno je prostor u kome fotkate bebu ili dete. On treba da bude svetao – najbolje je dnevno svetlo a ako ne dnevno, onda je važno imati dobro veštačko osvetljenje. Pazite na kontra svetlo i senke – one mogu „uništiti“ dobar kadar. I zapamtite – što više svetla to će fotka biti oštrija. Ono što je povezano sa osvetljenjem jeste upotreba blica. Izbegavajte ga maksimalno, pogotovo u prvim danima bebinog života. Ukoliko je soba mračna, produžite ekspoziciju i otvorite blendu – učinite sve što možete pre nego što uključite blic.

dobro svetlo je ključno

Rutina je bebama svetinja – to sada već dobro znate. Stoga izaberite trenutak kada je beba odmorna, suva i sita – tada je raspoložena za igru i druženje. Ipak, to ne znači da ne možete da fotkate bebu dok spava, čak šta više, to će vam biti odlična podloga za eksperimentisanje sa svetlom, uglovima i različitim kadrovima.

spavalica

Birajte pozadinu tako da bude ujednačena i jednostavna – previše detalja u pozadini može da skrene pogled sa glavnog aktera, a to svakako ne želimo. Pozadina može biti jednobojna ili pak šarena, ali neka u svakom slučaju bude mekana i nežna da bi vaš mališan na njoj uživao.

ana i maša

Pripremite se na vratolomije! Čučaćete, ležati, sedeti, izvijati se ovako i onako, samo da bi dobili dobar kadar. Trudite se da uvek budete u istom noviu sa bebom, jer će ona tada izgledati prirodnije, mada ponekad i ptičija perspektiva može da bude interesantna!

vilenjak

Uključite MAKRO i približite se bebi! Ufotkajte malene prste, ustašca, usnule okice ili obraz umazan prvom kašicom.  Beležiti detalje je jednako bitno.

Budite spremni da „lovite“ situacije i trenutke. Zato škljocajte! Digitalni fotoaparati su nam barem to omogućili. Od dvadeset fotki, jedna će biti ona prava koju ćete izraditi i uramiti.

ana i semka

Imaćete gomilu „za malo savršenih“ fotki – napravite od njih crno bele fotografije – malo povećajte kontrast i oduševićete se rezultatom. Pali u 99% slučajeva. 😉 I pored toga, koristite crno belu ili sepia fotografiju. Ume da bude mnogo efektinija i dramatičnija pa samim tim i bolja od kolora.

poljubac

Najbitnije – uživajte! Neka to bude zabava i igra jer ćete tako dobiti najbolje rezultate.

I da. Izrađujte fotografije i pravite albume. U digitalizovanom vremenu to često zaboravljamo a fotka dobija na sojoj važnosti tek tako – izrađena u nekom ramu ili albumu, a i vama će izmamiti osmeh svaki put kada u nju pogledate.

 

Do sledećeg čitanja,

fotkajte!! 🙂