Jesenja zavesa

Ovog oktobra smo srećni da uživamo u divnim sunčanim danima bez kiše, i sunce nas prosto mami da izađemo napolje! A napolju čitava paleta boja, opalog lišća na sve strane pa od silnog bacanja u vis i valjanja u istom počinju da se rađaju razne ideje.

Tako smo danas rešili da pravimo jesenju zavesu!

Na livadici iza naše kuće nema mnogo raznovrsnog drveća pa smo bili osuđeni na lišće lipe i oraha, a provukao se i pokoji bagrem.  Verujem da bi neki kesten ili platan bio veoma zanimljiv u ovakvom projektu ali bitno je da se dobro zabavimo i iskoristimo ono što imamo 🙂

1.jpg

Trudili smo se da nađemo interesantno lišće, ono koje ima više boja na sebi i naravno da bude celo da bi lepše izgledalo.

8

Dok smo skupljali lišće pričali smo o godišnjim dobima, o tome zašto lišće pada i sličnim stvarima…samo da vam kažem – količina pitanja koju u minuti izgovori prosečan četvorogodišnjak je neverovatna! 😀

2

Malo je reći da smo jedva krenuli kući  da nam je korpa od kolica bila prepuna lišća!

Za sam projekat ne treba puno!

Streč folija – ona lepljiva, providna
Makaze
i naravno – lišće!

3.jpg

 

Ovde se naoružajte strpljenjem jer kao što znate, streč folija ume da bude posebno svojeglava. Mi smo rešili tako što smo je „razapeli“ preko stola – za divno čudo, nije nas mnogo sekirala.

5.jpg

Ređajte lišće kako vam duša ište, nekim redom ili potpuno bez reda! Ambiciozniji (ili malo stariji i strpljiviji) mogu da pokušaju da nešto lišćem „oslikaju“, formiraju neke oblike i slično. Mi smo ipak izabrali onu – gde god nađeš zgodno mesto ti listić zalepi. 😀

Kada smo popunile celu traku, presavila sam streč foliju i „prelepila“ je celom dužinom. Pritiskajte šakama po celoj površini da isterate vazduh i zalepite dva dela folije jedan za drugi te tako „zarobite“ lišće između.

7

Zatim smo ovu gotovu traku pomerile na kraj stola pa razvukle novu traku – ali tako da se malo preklapa sa već postojećom! U zavisnosti od širine i dužine vašeg prozora ili vrata ponovićete ovaj proces nekoliko puta – ili možda i nećete ako imate streč foliju koja je veće širine od ove obične, kuhinjske. Mi smo ispunili format iz tri puta 🙂

6.jpg

Na samom kraju pažljivo odlepite foliju od stola i brižljivo odnesite do željenog prozora ili vrata. Još jedna divna stvar kod ovog materijala je što vam ne treba ništa da biste ovu „zavesu“ zalepili za prozor. Samo je prislonite i malo pritisnite na površinu stakla. Magija!

Obećavam, bićete oduševljeni rezultatom!

9

Super zabavno je, edukativno, a i prilicno brzo.
Pokušajte, i javite kako ste prošli 😉
Do sledećeg čitanja!

Advertisements

Igramo se!

Sa šest, skoro sedam meseci Ana je već „velika“ devojčica koja sve više shvata šta se oko nje dešava, pa samim tim više i bolje reaguje na igre i naša zabavljanja. Na repertoaru imamo već nekoliko ustaljenih igara koje ona voli i u njima uživa.

  • Milila bubica – svi znamo ovu pesmicu! Nekoliko puta dnevno se „igramo“ ovako. Ona uglavnom sedi, ili leži a ja glumim bubicu. Na samom početku mog recitovanja, dok još ne završim reč „bubica“ ona počinje da se smeje i da hvata moje prste ne bi li sprečila bubicu da pronađe kućicu, koja je uglavnom ispod brade ili pod miškom. Kad bubica ipak stigne na odredište Ana zaciči od sreće i onda kreće novi krug. I tako u nedogled. Mislim da joj nikada ne bi dosadilo, i svak put je ista reakcija.
  • Taši taši – i ovo je stara igra koja im, čini mi se, dugo bude interesantna. Pogotovo kad i sami nauče da tapšu. Ana to, naravno, još uvek ne ume, tako da ja tapšem a ona sa ushićenjem gleda u moje ruke i sluša stihove. Negde na pola pesmice, uhvati moje šake svojim ručicama i onda tako zajedno tapšemo. Jedva čekam da pređemo na „viši nivo“ kada će sama to da radi.
  • Skrivalice iliti Gde je Ana? – Ovo nam je stara igra koju smo praktikovali negde od 3-4 meseca. Sada je naravno mnogo zanimljivije jer mnogo bolje reaguje. Igramo se tako što joj pokrijem lice pamučnom pelenicom, i pitam „Ana gde si?“ ili „Gde je Ana?“ i onda brzo pomaknem pelenu nasmejem se i kažem „Evo je! Tu je!“. Ona se smeje i čeka novu turu. Često je pustim da sama skine pelenu sa lica, čini mi se tako joj je još interesantnije. Od skoro smo počeli da se igramo skrivalice tako što je tata drži a ja se „krijem“ iza njegovih leđa. Onda izvirujem iza jednog pa iza drugog ramena. Kada shvati obrazac počinje sama da me traži izvijajući se na stranu na kojoj očekuje da izvirim. Onda je mi „prevarimo“ pa je iznenadim tako što ponovim stranu. Ona se tada potpuno oduševi i često počne da ciči od sreće. Takođe, ovo radimo i sa igračkama, posebno sa jednom zvečkom koju Ana obožava. (kada je pronađe obavezno je strpa u usta 😀 )
Sve mora d se proba :)

Sve mora d se proba 🙂

  • Pevamo pesmice – Sve one lepe stare dečije pesme, Kolibri, Lakovića, Vladu i Gileta i njihov R&R za decu i muzičku azbuku, Branka Kockicu, zatim pesmice iz Diznijevih crtanih filmova. Takođe, često se tu nađe i neka pesma iz našeg redovnog muzičkog repertoara. 🙂 Vidim da joj melodije prijaju, pa se često i uspava dok pevušimo i njišemo se.
  • Plešemo – ova aktivnost je uglavnom rezervisana za tatu. Njih dvoje plešu uz različitu mutiku, đuskaju, vrte se, tata je podigne visoko pa se tako zajedno okreću, i sve što može da vam padne napamet. Vidim da oboje baš uživaju u tome, a i ja uživam dok ih gledam i smišljam koju pesmu sledeću da im pustim! To se često pretvori u leti leti.
  • Leti leti, iliti padobranac – kada Ana posmatra svet od gore i uživa u tome. Onda tako „lete“ po kući, a završi se kada tatu zabole ruke, jer njoj to nikada ne bi dosadilo.
_MG_6081

Leti leti padobranac!

  • Ogledalce, ogledalce – Ana obožava ogledala! Prosto je opčinjena njima. Kada ugleda svoj ili naš odraz osmeh je nepogrešivo od uva do uva a ručice grabe da dosegnu tu magičnu površinu. Ne moram da naglasim da su sva ogledala umrljana malim dečijim prstima… njeno oduševljenje nema cenu tako da često provodimo vreme izpred ogledala i pričamo, pevamo ili se jednostavno smejemo i uživamo.
  • Čitamo – Ana već ima nekoliko svojih knjiga, što mene izuzetno raduje, i čitamo joj od njenog trećeg meseca. Par platnenih, mekanih, šuškavih, i dve tri tvrdih korica koje obožava da glođe, ali uživa i u crtežima voća koji se u knjizi nalaze. Jedna platnena knjiga je „peek-a-boo“ i ima vratanca ispod kojih se kriju različite životinje li predmeti. Pa onda tako otvaramo i pričamo joj o tome što se na slici nalazi. Ona najviše voli da stiska i mljacka ta „vratanca“ jer šuškaju ali nas pomno prati dok govorimo. Ipak, omiljena knjiga je velika platnena knjiga koju je dobila na poklon, jarkih boja, sa slikama koje prikazuju životinje sa farme. Veoma je interaktivna i verujem da će joj dugo biti interesantna jer ima dosta stvari koje mogu da se odlepe/zalepe, izvuku, pomere…takođe scene na slikama izrađene su od različitih materijala pa su interesantne i za opipavanje. Na primer, na crtežu gde se nalazi zeka, postoji mesto, džepić odkale „iz zemlje“ može da se izvuče plišana šargarepa, koja pritom lagano zvecka a „zeleniš“ šuška. Mislim da je ovakva knjiga idealna igračka jer se uz nju može naučiti dosta – a sve kroz igru!  Drago mi je što ona prihvata ovaj vid zabave veoma dobro i mislim da kasnija tranzicija na prave knjige neće uopšte biti teška.
Na knjigu može i da se (pri)legne!

Na knjigu može i da se (pri)legne!

  • Razgovaramo – Razgovaramo po ceo dan! Non stop joj pričam i opisujem ono što trenutno radimo, ili joj jednostavno govorim šta mi padne na pamet. Ona me gleda, prati moje izraze lica, i onda vrlo često odgovori. Ja zatim ponovim ono što je ona „rekla“ i oponašam njenu mimiku, grimase i izraz lica. Tako često grgoćemo zajedno, gučemo i brbljamo.
  • Igram se sama – Pored svog mog bavljenja njome jako mi je drago što traži „vreme za sebe“ kada se sama igra na krevetu ili podu. Okružimo je igračkama, i onda nastupa uživancija!  Ona se tu prevrće obrće, uzdiže, grize igračke, maše zvečkama i sve u svemu veoma se zabavlja. Naravno, mi smo uvek tu da nadziremo, ali ona je u stanju tako da se zanima i duže od pola sata. Često razgovaramo i tako, svako sa „svog“ mesta, pa se vratimo onome što smo radili. Moram da priznam da mi je to vreme značajno u smislu da predahnem, odmorim, surfujem a opet uživam u njenom prisustvu.
Svaki detalj mora d ase ispita!

Svaki detalj mora da se ispita!

Naš dan uglavnom prolazi u kombinaciji i smenjivanju ovih aktivnosti. Kako raste, menjaju se i njene potrebe a mi se tome prilagođavamo. Polako joj postaje veoma interesantno da opipava različite površine, teksture, oblike, pa ću se baciti u akciju osmišljavanja i izrade jedne table različitih tekstura i predmeta (sensory board) i verujem da će je to okupirati u narednom periodu.

Ukoliko uspem u svojoj zamisli – čitaćete ovde!

Kako se vi igrate sa vašim bebaćima? Šta im je u ovom uzrastu bilo interesantno?

Do sledećeg čitanja, igrajte se!

Izlet sa bebom? Naravno!

„Odosmo na izlet!“

„Sa Anom?“

„Naravno!“

„Pa kako ćete? A krpelji? A alergija na travu? A kako ćeš sa hranom?“

A kako ovo, a kako ono…LAKO! Samo treba da imate volje i da se dobro organizujete.

Često me napadaju da ili previše ili premalo obučem bebu. Ja se vodim nekim pravilom da je oblačim kao i sebe + još jedan sloj odeće jer se ona, ipak, ne kreće. Ako je pak u marami, onda taj „+“ sloj ne oblačimo jer je ipak uz mene a i marama je greje. Ipak, pošto ćemo biti napolju, obukla sam je slojevito za mogućnost svuci-obuci-bez-mnogo-muke u odnosu na to kakvo vreme bude bilo.

Što se krpelja, i uopšte insekata tiče, rešili smo to tako što smo poneli svetlu prostirku na kojoj je ona sedela. Svaka bubica, mrav ili mrvica koja je pala videla se. Dakle, beba neće bauljati po travi i pokupiti ko zna šta sa zemlje, već će sedeti, ležati, igrati se na prostirci i biće konstantno pod vašim budnim okom.

Klopu smo ršili tako što smo poneli jednu kupovnu kašicu, koju je pojela kasnije, a prvi obrok koji je imala i koji sam spremila kod kuće, nosila sam u malim „termos“ posudicama.

I tako, uz logiku i dobru organizaciju mi se nauživasmo u iznenadnom izletu. Da smo paničili i lupali glavu kako da je zadržimo pod staklenim zvonom, propustili bismo jedan divan dan i njene osmehe.

Zato ne brigajte, nego imajte spremnu torbu za izlet, i kad god vam se ukaže prilika, pobegnite u prirodu!

        

i na kraju….zaspala je ovako…

Priroda izmori! 🙂

Do sledećeg čitanja!

Kako fotkati bebu?

Svaki roditelj želi da zabeleži odrastanje svog deteta – mnogo je trenutaka koji su važni i vredni beleženja. Ne retko, roditelji angažuju profesionalne fotografe kako bi te uspomene zaista bile mala umetnička dela. Ipak, to možete i sami – možda neće biti baš profi profi, ali ćete uz malo vežbe dobiti super fotke, a da ne pričam da ćete dosta da uštedite. 😉

Fotkati bebe je zaista interesntno i uzbudljivo, pogotovo ako fotkate svoju bebu – znate njen ritam, omiljenu zabavu i kako da joj izmamite osmeh. Ipak, to nije ni malo lak zadatak i zahteva vreme ,trud i strpljenje. Bebaći su nepredvidivi i teško je uhvatiti baš pravi trenutak – često dok se mi setimo da posegnemo za fotoaparatom – proš`o voz! Tehnologija je napredovala pa kamere dobrog kvaliteta imamo i na mobilnim telefonima što ovaj zadatak čini malo lakšim.

Ipak, savet broj jedan je da vam telefon sa kemricom ili fotos budu uvek napunjeni, sa dovoljno slobodne memorije i uvek tu negde, pri ruci.

Ono što je jako bitno je prostor u kome fotkate bebu ili dete. On treba da bude svetao – najbolje je dnevno svetlo a ako ne dnevno, onda je važno imati dobro veštačko osvetljenje. Pazite na kontra svetlo i senke – one mogu „uništiti“ dobar kadar. I zapamtite – što više svetla to će fotka biti oštrija. Ono što je povezano sa osvetljenjem jeste upotreba blica. Izbegavajte ga maksimalno, pogotovo u prvim danima bebinog života. Ukoliko je soba mračna, produžite ekspoziciju i otvorite blendu – učinite sve što možete pre nego što uključite blic.

dobro svetlo je ključno

Rutina je bebama svetinja – to sada već dobro znate. Stoga izaberite trenutak kada je beba odmorna, suva i sita – tada je raspoložena za igru i druženje. Ipak, to ne znači da ne možete da fotkate bebu dok spava, čak šta više, to će vam biti odlična podloga za eksperimentisanje sa svetlom, uglovima i različitim kadrovima.

spavalica

Birajte pozadinu tako da bude ujednačena i jednostavna – previše detalja u pozadini može da skrene pogled sa glavnog aktera, a to svakako ne želimo. Pozadina može biti jednobojna ili pak šarena, ali neka u svakom slučaju bude mekana i nežna da bi vaš mališan na njoj uživao.

ana i maša

Pripremite se na vratolomije! Čučaćete, ležati, sedeti, izvijati se ovako i onako, samo da bi dobili dobar kadar. Trudite se da uvek budete u istom noviu sa bebom, jer će ona tada izgledati prirodnije, mada ponekad i ptičija perspektiva može da bude interesantna!

vilenjak

Uključite MAKRO i približite se bebi! Ufotkajte malene prste, ustašca, usnule okice ili obraz umazan prvom kašicom.  Beležiti detalje je jednako bitno.

Budite spremni da „lovite“ situacije i trenutke. Zato škljocajte! Digitalni fotoaparati su nam barem to omogućili. Od dvadeset fotki, jedna će biti ona prava koju ćete izraditi i uramiti.

ana i semka

Imaćete gomilu „za malo savršenih“ fotki – napravite od njih crno bele fotografije – malo povećajte kontrast i oduševićete se rezultatom. Pali u 99% slučajeva. 😉 I pored toga, koristite crno belu ili sepia fotografiju. Ume da bude mnogo efektinija i dramatičnija pa samim tim i bolja od kolora.

poljubac

Najbitnije – uživajte! Neka to bude zabava i igra jer ćete tako dobiti najbolje rezultate.

I da. Izrađujte fotografije i pravite albume. U digitalizovanom vremenu to često zaboravljamo a fotka dobija na sojoj važnosti tek tako – izrađena u nekom ramu ili albumu, a i vama će izmamiti osmeh svaki put kada u nju pogledate.

 

Do sledećeg čitanja,

fotkajte!! 🙂