Ovo je Semi. Samanta. Naša usvojenica. Moj muž je pokupio iz dvorišta firme u kojoj je radio i doveo je kući. Tada je, po mišljenju veterinara imala oko 4 meseca. Prošlo je tri godine, a Semi je sa nama živela u stanu, kao ravnopravni član porodice.
Onda sam ja zatrudnela.
Na početku, svi su se pravili fini, da bi, već pred kraj trudnoće počela bujica pitanja i konstatacija.
„Semi, vidim ja, letećeš ti na selo.“
„Jel izbacujte Semi kad se rodi beba?“
„Šta ćete sa psom? Neće valjda da boravi u istoj prostoriji kao beba?“
i slično.
Ja sam se u sebi zgražavala i trudila se da ne prasnem dok pokušavam da utuvim ljudima u glavu da pas ostaje u kući i da neće pojesti bebu niti joj preneti neku smrtonosnu bolest.
A Semi je bila zbunjena. Shvatala je da se nešto sprema, osetila je komešanje, njuškala bebin krevetac i pokušavala da shvati šta će se to dogoditi.
Kada je došlo vreme našeg dolaska kući i momenta upoznavanja – nisam se brinula. Rešili smo da sve pustimo da ide svojim tokom i da to bude onako nonšalantno, da ne pravimo tenziju i time dodatno zbunimo našu kujicu.
Najbitnija stvar kod „upoznavanja“ jeste da ništa ne radite na silu. Semi je osetila prisustvo novog člana i mi smo je pustili da sama odluči kada će da ode i „ispita“ situaciju. Beba je bila u svom krevetcu a Semi je uz nas otišla i njuškala prvo stidljivo i polako da bi se na kraju oslobodila i pokušala da progura njušku između prečkica krevetca ne bi li dohvatila i liznula ručicu.
Nemojte vikati na psa, nemojte praviti nagle pokrete. Nemojte sklanjati bebu i podizati je tako da pas ne može da je dohvati – to će samo izazvati kontra efekat. Uz blag glas i naredbu „polako“ (ili koju već komandu koristite) pustite psa da njušne bebu ili joj lizne stopala – bebi neće ništa biti od toga a psu će to zbližavanje sa novim članom čopora značiti mnogo.
Morate znati da upoznavanje traje – Semi se potpuno opustila tek posle nekih sedam nedelja. Iako je odmah počela da reaguje na bebin plač, videlo se da je poptuno prihvatila i usvojila tek posle nekog vremena.
Moram da kažem da je u to prvo vreme zauzela neku distancu u odnosu na mene – sa bebom je bila mnogo sobodnija kada je moj muž bio tu. Da li je to zbog toga što je osećala da je to „moje mladunče“ pa je time iskazivala da joj je jasna hijerarhija, ne znam, tek, čini mi se da me se malo plašila i da je odmeravala moje reakcije na njenu komunikaciju sa Anom.
Sada su njih dve najbolje drugarice. Semi je pažljiva u igri iako ume da se zanese, ali trpi sva „gnjavljenja“ i čupanja ušiju i brkova. Takođe, Ani ona često posluži kao oslonac za uspinjanje i iznenađujuće je mirna i strpljiva u tim trenutcima sobzirom na njen nestašni karakter.
Mislim da nema ništa lepše nego kada vidim koliko se Ana raduje kada je vidi. Prati je pogledom, maše ručicama ka njoj i sve u svemu čini mi se da će to biti divno prijateljstvo. Dok je na podu, neretko juriša prema Semi i kada stigne do cilja sedne pored nje i promatra je. Pomaljaju se i neki pokušaji maženja ali otom potom, čini mi se da za sada Semi baš i ne uživa u njima, iako stojički trpi sve Anine izlive ljubavi.
Ono što je bitno kod vaspitanja psa i pravovremenog navikavanja na novonastalu situaciju jeste pomeranje granica dozvoljenih/nedozvoljenih stvari pre nego što beba dođe kući. Ako je pas spavao sa vama u sobi, a ne želite da to radi kada dođe beba, na vreme počnite sa dresurom i traženjem novog mesta za vašeg ljubimca. Dobra ideja je da kada se beba rodi, pre nego što dođete kući tata iz porodilišta donese neku krpicu koja će mirisati na bebu (njenu kapicu, pelenu ili sl) i tako će se pas navići na bebin miris pa neće biti toliko iznenađen bebinom pojavom. Neki preporučuju i puštanje bebinog plača kao dobru vežbu navikavanja.
U svakom slučaju, strpljenje i smirenost su ključni da bi ovaj tranzicioni period prošao lagano i neprimetno. Prirodno. Kako i treba da bude.
. Ljubimci mogu da spreče alergije. Istraživanja su pokazala da odrastanje uz kućnog ljubimca ne sam…
Originalno objavljeno na stranici www.lepotaizdravlje.rs/porodica/vi_i_vase_dete/pet-razloga-zasto-su-kucni-ljubimci-dobri-za-vase-dete © Lepota i zdravlje
Ono što se često pominje kao negativa strana cele ove priče jeste linjanje, bacili, bolesti i slične strašne stvari. Koje zapravo uopšte nisu strašne pogotovo jer taj pas živi sa vama, vakcinišete ga redovno, četkate ga, prašite protiv krpelja i buva i vodite računa o higijeni u stanu.
Dobre strane odrastanja su životinjom su mnogobrojne. Istraživanja pokazuju da ljubimci smanjuju pojavu alrgija i da je imuni sistem dece koja rastu uz ljubimca za nijansu jači. Redovna fizička aktivnost uz ljubimca, šetnje, istrčavanja ili jednostavno igranje na livadi je i za decu a i za roditelje super način da se druže u prirodi i održavaju kondiciju. Životinje decu uče odgovornosti. Kako vaša beba bude rasla, tako je vi sve više uključujte u brigu oko ljubimca. Sticanje radnih navika, prihvatanje obaveza i zadataka su jako bitan deo odrastanja a uz krznenog prijatelja to se mnogo lakše prihvati i nauči. Odnos koji dete uspostavi sa životinjom utiče pozitivno na njegovo samopouzdanje, i uči ih bezuslovnoj ljubavi. Najbolji prijatelj koji je tu da sasluša i pruži utehu kada je to potrebno. Najbolji čuvar svih tajni.
Ja sam možda subjektivna jer sam ceo život okružena psima, ali se nadam da sam barem nekome od vas, koji se premišljate, pomogla da prelomite i započnete prijateljstvo sa četvoronožnim vrtiguzom.
Do sledećeg čitanja!
Ovako se raste 