Igramo se!

Sa šest, skoro sedam meseci Ana je već „velika“ devojčica koja sve više shvata šta se oko nje dešava, pa samim tim više i bolje reaguje na igre i naša zabavljanja. Na repertoaru imamo već nekoliko ustaljenih igara koje ona voli i u njima uživa.

• Milila bubica – svi znamo ovu pesmicu! Nekoliko puta dnevno se „igramo“ ovako. Ona uglavnom sedi, ili leži a ja glumim bubicu. Na samom početku mog recitovanja, dok još ne završim reč „bubica“ ona počinje da se smeje i da hvata moje prste ne bi li sprečila bubicu da pronađe kućicu, koja je uglavnom ispod brade ili pod miškom. Kad bubica ipak stigne na odredište Ana zaciči od sreće i onda kreće novi krug. I tako u nedogled. Mislim da joj nikada ne bi dosadilo, i svak put je ista reakcija.
• Taši taši – i ovo je stara igra koja im, čini mi se, dugo bude interesantna. Pogotovo kad i sami nauče da tapšu. Ana to, naravno, još uvek ne ume, tako da ja tapšem a ona sa ushićenjem gleda u moje ruke i sluša stihove. Negde na pola pesmice, uhvati moje šake svojim ručicama i onda tako zajedno tapšemo. Jedva čekam da pređemo na „viši nivo“ kada će sama to da radi.
• Skrivalice iliti Gde je Ana? – Ovo nam je stara igra koju smo praktikovali negde od 3-4 meseca. Sada je naravno mnogo zanimljivije jer mnogo bolje reaguje. Igramo se tako što joj pokrijem lice pamučnom pelenicom, i pitam „Ana gde si?“ ili „Gde je Ana?“ i onda brzo pomaknem pelenu nasmejem se i kažem „Evo je! Tu je!“. Ona se smeje i čeka novu turu. Često je pustim da sama skine pelenu sa lica, čini mi se tako joj je još interesantnije. Od skoro smo počeli da se igramo skrivalice tako što je tata drži a ja se „krijem“ iza njegovih leđa. Onda izvirujem iza jednog pa iza drugog ramena. Kada shvati obrazac počinje sama da me traži izvijajući se na stranu na kojoj očekuje da izvirim. Onda je mi „prevarimo“ pa je iznenadim tako što ponovim stranu. Ona se tada potpuno oduševi i često počne da ciči od sreće. Takođe, ovo radimo i sa igračkama, posebno sa jednom zvečkom koju Ana obožava. (kada je pronađe obavezno je strpa u usta 😀 )

Sve mora d se proba 🙂

• Pevamo pesmice – Sve one lepe stare dečije pesme, Kolibri, Lakovića, Vladu i Gileta i njihov R&R za decu i muzičku azbuku, Branka Kockicu, zatim pesmice iz Diznijevih crtanih filmova. Takođe, često se tu nađe i neka pesma iz našeg redovnog muzičkog repertoara. 🙂 Vidim da joj melodije prijaju, pa se često i uspava dok pevušimo i njišemo se.
• Plešemo – ova aktivnost je uglavnom rezervisana za tatu. Njih dvoje plešu uz različitu mutiku, đuskaju, vrte se, tata je podigne visoko pa se tako zajedno okreću, i sve što može da vam padne napamet. Vidim da oboje baš uživaju u tome, a i ja uživam dok ih gledam i smišljam koju pesmu sledeću da im pustim! To se često pretvori u leti leti.
• Leti leti, iliti padobranac – kada Ana posmatra svet od gore i uživa u tome. Onda tako „lete“ po kući, a završi se kada tatu zabole ruke, jer njoj to nikada ne bi dosadilo.

Leti leti padobranac!

• Ogledalce, ogledalce – Ana obožava ogledala! Prosto je opčinjena njima. Kada ugleda svoj ili naš odraz osmeh je nepogrešivo od uva do uva a ručice grabe da dosegnu tu magičnu površinu. Ne moram da naglasim da su sva ogledala umrljana malim dečijim prstima… njeno oduševljenje nema cenu tako da često provodimo vreme izpred ogledala i pričamo, pevamo ili se jednostavno smejemo i uživamo.
• Čitamo – Ana već ima nekoliko svojih knjiga, što mene izuzetno raduje, i čitamo joj od njenog trećeg meseca. Par platnenih, mekanih, šuškavih, i dve tri tvrdih korica koje obožava da glođe, ali uživa i u crtežima voća koji se u knjizi nalaze. Jedna platnena knjiga je „peek-a-boo“ i ima vratanca ispod kojih se kriju različite životinje li predmeti. Pa onda tako otvaramo i pričamo joj o tome što se na slici nalazi. Ona najviše voli da stiska i mljacka ta „vratanca“ jer šuškaju ali nas pomno prati dok govorimo. Ipak, omiljena knjiga je velika platnena knjiga koju je dobila na poklon, jarkih boja, sa slikama koje prikazuju životinje sa farme. Veoma je interaktivna i verujem da će joj dugo biti interesantna jer ima dosta stvari koje mogu da se odlepe/zalepe, izvuku, pomere…takođe scene na slikama izrađene su od različitih materijala pa su interesantne i za opipavanje. Na primer, na crtežu gde se nalazi zeka, postoji mesto, džepić odkale „iz zemlje“ može da se izvuče plišana šargarepa, koja pritom lagano zvecka a „zeleniš“ šuška. Mislim da je ovakva knjiga idealna igračka jer se uz nju može naučiti dosta – a sve kroz igru!  Drago mi je što ona prihvata ovaj vid zabave veoma dobro i mislim da kasnija tranzicija na prave knjige neće uopšte biti teška.

Na knjigu može i da se (pri)legne!

• Razgovaramo – Razgovaramo po ceo dan! Non stop joj pričam i opisujem ono što trenutno radimo, ili joj jednostavno govorim šta mi padne na pamet. Ona me gleda, prati moje izraze lica, i onda vrlo često odgovori. Ja zatim ponovim ono što je ona „rekla“ i oponašam njenu mimiku, grimase i izraz lica. Tako često grgoćemo zajedno, gučemo i brbljamo.
• Igram se sama – Pored svog mog bavljenja njome jako mi je drago što traži „vreme za sebe“ kada se sama igra na krevetu ili podu. Okružimo je igračkama, i onda nastupa uživancija!  Ona se tu prevrće obrće, uzdiže, grize igračke, maše zvečkama i sve u svemu veoma se zabavlja. Naravno, mi smo uvek tu da nadziremo, ali ona je u stanju tako da se zanima i duže od pola sata. Često razgovaramo i tako, svako sa „svog“ mesta, pa se vratimo onome što smo radili. Moram da priznam da mi je to vreme značajno u smislu da predahnem, odmorim, surfujem a opet uživam u njenom prisustvu.

Svaki detalj mora da se ispita!

Naš dan uglavnom prolazi u kombinaciji i smenjivanju ovih aktivnosti. Kako raste, menjaju se i njene potrebe a mi se tome prilagođavamo. Polako joj postaje veoma interesantno da opipava različite površine, teksture, oblike, pa ću se baciti u akciju osmišljavanja i izrade jedne table različitih tekstura i predmeta (sensory board) i verujem da će je to okupirati u narednom periodu.

Ukoliko uspem u svojoj zamisli – čitaćete ovde!

Kako se vi igrate sa vašim bebaćima? Šta im je u ovom uzrastu bilo interesantno?

Do sledećeg čitanja, igrajte se!