Ovo sam saznala na teži način. Morala sam da se izborim sa njima. Svi novopečeni roditelji će se naći u istoj istuaciji – neko pre neko kasnije, ali u svakom slučaju uverićete se u tačnost ove tvrdnje.
Nit znaju da ušmrknu nit da izduvaju. I tako ih guši šlajm, smeta kod sisanja, kod disanja, kod spavanja…ma kod svega.
I šta onda raditi? Čišćenje štapićima nije dovoljno jer su ti uporni slinci najčešće u dubini nosa. Pumpica je spas. Ali samo u kombinaciji sa fiziološkim rastvorom.
Najbolji savet koji sam pročitala na jednom od roditeljskih foruma a koji se u praksi pokazao kao zaista najbolji jeste medota „ceo špric fiziološkog u nos“. Grozno zvuči, grozno izgleda, predpostavljam da je i bebi grozno ali radi pos`o.
Proces je jednostavan u teoriji ali u praksi može da bude zeznuto zbog bebe koja se batrga. Ali ide odprilike ovako – napunite špric fiziološkim rastvorom, polegnete bebu na desni bok i BAM ušpricate ceo špric u desnu nozdrvu. Odma. Sve odjednom. Trebalo bi da tečnost sa viškom slinica izađe na drugu nozdrvu. Postavite bebu na stomak da višak fiziološkog i sekret iscuri, pa ponovite proces na bebinom levom boku sa levom nozdrvom.
Kada završite, usisajte preostali sekret pumpicom za nos.
Naša doktorka kaže da ovo može da se radi 3-4 puta dnevno ako ima baš puno sekreta. Ono što je bitno da se pre izvlačenja pumpicom nakapa barem malo fiziološkog da se ne bi iritirala sluzokoža.
Ako beba baš teško diše i „krklja“, savetuje se uzdizanje uzglavlja tako što ćete ispod dušeka na strani gde je bebina glava podmetnuti neku knjigu. Time se sprečava slivanje šlajma i olakšava joj se disanje.
Takođe, može se pre spavanja nakapati malo belog sleza koji će da pomogne tako što razvodnjava sekret pa on samim tim lakše izlazi napolje.
To su naša iskustva,i ono što je nama pomagalo. Možda vi koji ste takođe iskusili teror slinaca imate još neki savet?
Ukoliko niste, želim vam da sve ovo iskusite što kasnije. 😉
Do sledećeg čitanja!
Ovako se raste 
Mi smo probali tu metodu i zaista mi je bila mnogo agresivna.
Tako da je ne primenjujemo više. 🙂
Nama je radilo i manje fiziološkog, pola ampule bebisola u svaku nozdrvicu, pa odmah okretanje na stomak. Uglavnom većina izađe. Preporučujem i podmetanje nekog parfema bebi pod nos, da bi počela da kija, tako takođe izbaci dosta slinaca. A na kraju, ako nešto i ostane, dovoljno je pumpicom izvući. Napomena: bolje se izvuče ukoliko se to radi dok je beba i dalje na stomaku.
Eto, to je naše iskustvo. 🙂
Jeste agrsivna, ali je njoj bio baš jako začepljen nos, bukvalno su se napravili čepići koje nikako drugačije nismo mogli da isteramo
A za situacije „običnih“ slinaca, slažem se da nekoliko kapi i pumpica sasvim dobar posao urade 🙂
Od kada sedi, izvlačimo ih u sedećem položaju, pridržava pumpicu i smeje se. Mnogo je smešna.
Uh, ti grozni slinci! Ne znam da li sam se nekad osećala kao nesposobnija majka nego kad je Sofija prvi put dobila kijavicu u sedmom mesecu. Imali smo sreće, pa je to bila ona kijavica gde nosić samo curi, tako da se nismo mnogo mučile. Malo fiziološkog rastvora i štapići su uradili stvar. Topao čaj i jastuk za spavanje su nam bitno olakšali noći. I ono zbog čega svaka mama poludi je da apetit znatno opadne. Morali smo odmah posle čišćenja na podoj, pošto drugačije nije bilo šanse. Meni je gori bio onaj stadijum kad se kijavica povlači, pa ostanu oni zelenkasti lepljivci koje sam baš sa teškoćom skidala sa zidića nosa, a ona je postala već dovoljno velika da se migolji, šutira nogicama i dodatno otežava posao.
Najbitnije u svemu tome je dobro izlečiti bebu. Sad sam rekla ono što svaka mama ima na pameti i što je svakoj mami najvažnije, ali par puta sam videla na komšinicinoj deci kako ispočetka obična kijavica prerasta u bronhitis i upalu sinusa.
joj ti lepljivi su najgori
a slažem se da je najbitnije isterati tj izlečiti do kraja. i reagovati na vreme. 😉
Ja sam isto to praktikovala, po preporuci privatnog pedijatra, i bilo je….čipavo. Ali ona je i dalje slinila sve jače. Onda smo otišli kod druge dr. i ona nas je pitala da li praktikujemo tu metodu. Ja se odmah pohvalila, a ona mi je objasnila (i ima neke logike) da što ja više njoj ispiram nos tako, sve će se više stvarati i još gore, da kada tako šibnemo, jak mlaz, sekret može lako da ode u „ušni deo“ (ako sam lupila, oprostite mi) i zaradi se zapaljenje uha. Onda sam batalila, OK nekad-nekad kada je sekret baš gust. Samo cepamo noska (usisnu pumpicu) i hiziološki u spreju.
A u pravu si kada kažeš da su slinic najveći naprijatelji. Tačno znam, čim krene da šmrcka, ili će da ode na uši ili na pluća (kašalj i resto). Joj, samo da poraste (glava i kanali u istoj 🙂 ). Posle bude lakše.
sve si u pravu.
dodala bih na to i korišćenje srebrne vode kao kapi za nos a može i da pije.
njemu je to bio spas.
za par dana sve je prošlo 🙂
veliki pozdrav !