Kako je sve počelo iliti priča o trudnoći i porođaju

Moja trudnoća je bila savršena. Znam da će me mnoge mame „mrzeti“ zbog ove rečenice ali zaista je bilo tako.Celim svojim tokom uredna, bez ikakvih problema, što bi moj Dr. rekao čak bolja od školske.

Prvi trimestar je proleteo. Još uvek sam se navikavala na činjenicu da u meni raste nov život, željno sam iščekivala da osetim prve pokrete, da ta moja trudnoća počne da se vidi, zamišljala sam kako će da teče, brinula da li će sve biti u redu i negde između dve naprasne promene raspoloženja, eto ga. Četvrti mesec je bio na pomolu.

998403_10201537981919791_1090319307_n

Stomačić raste

Drugo tromesečje je zapravo bio možda najlepši period. Stomačić je porastao, beba je ojačala i njeni pokreti su postali osetni. Uživala sam u tom laganom meškoljenju, mazila stomak i pričala svojoj bebici planove o budućnosti. Bila sam aktivna, šetala sam, družila se, radila sve kućne poslove. Uživala sam u letu. Nisam se mnogo ugojila. Željno sam iščekivala svaki ultrazvuk da vidim svoju malu mrdalicu. Tek pred kraj drugog trimestra mrdalica je odlučila da je vreme da pokaže da je devojčica. Našoj sreći nije bilo kraja i već tada smo znali da ćemo je nazvati Ana.

1045145_10201577047336402_180611342_n

Bela Stena – drugi trimestar

Sa trećim, finalnim trimestrom, oktobar se opasno bližio. Prvi deo je proleteo, a drugi se odužio. Malo me je hvatala panika, stomak je rastao i rastao i rastao…pomislila sam da nema dalje, a stomak je porastao još malo. Ana je bila jedna sitna devojčica. A ja još sitnija. Govorili su mi kako sam progutala lubenicu, a ja sam se ponekad osećala kao morž. Mazili su stomak, a ja sam uživala u njihovom ushićenju zbog moje sreće. Penjanje stepenicama postala je skoro pa nemoguća misija – nisam se predavala. Lagane šetnje su zaista bile lagane, i ja sam, kada me niko ne vidi hodala kao patkica – jer je tako bilo najlakše. Šutiranja i meškoljenja su sada već ponekad i bolna. Pogotovo kad je gospođica odlučivala da me čačne u bešiku ili rebro. I itekako vidljiva spoljnom posmatraču.

564014_10202103252491202_1741674767_n

Nedelju dana pred porođaj

I taman kada sam pomislila da ću doslovce da puknem, to se i desilo.

11.oktobra, uveče, pukao je vodenjak. Ja sam proverila spisak,spredila se, popakovala poslednje stvari u torbu i pravac porodilište.

Kontrakcije su bolne, sve se odužilo, sporo se otvaram, kontrakcije bole, bole, bole….Tešim se mišlju da su se sve žene koje su došle u porodiliše porodile, pa ću u jednom momentu i ja. Nisam dugo spavala i jedini način da održim čistu svest je da se šalim. Umorna sam, i bojim se da neću uspeti da izguram do kraja kako treba. Međutim, četiri napona i jedan mali rez i to je bilo to. One kontrakcije su bile milijardu puta bolnije.

12.oktobra u 20:10 rodila se Ana. Malena i divna, plavih očiju i prodornog pogleda. Taj naš prvi pogled neću nikada da zaboravim.

1374225_221071841393841_1345280086_n

Prva fotografija. Ana ovde ima jedva 20 minuta.

Osvojila je naša srca, uvukla nam se pod kožu i naterala da se zamislimo – kako smo mi, uopšte, živeli bez nje?!

Do sledećeg čitanja!

Advertisements

4 thoughts on “Kako je sve počelo iliti priča o trudnoći i porođaju

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s